Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

253

„А ви онда коње посједните, 299

„Па у поље к мени потеците,

„И по једну пушку избаците,

„А Србињски у глас подвикните,

„Не би л како Турке поплашили,

„Да менека не увате Турци; 295

„Ако л' моја падне руса глава,

„Ви се онда јављати немојте;

„Већ готове коње посједните,

„Па бјежите у земљу Србију,

„Бјежк те, браћо, не гините лудо.“ 300

То пзрече војвода Лазаре,

Пак посједе виловна дората,

Оде право преко поља равна,

Као зв'језда преко ведра неба.

Када Лазо на биљегу дође, 305

Али Арап прије бјеше допго,

И извео седам хиљад Турак::

(Све попели по пољу шаторе,

Приставили кавене ибрике,

А просули сребрне Филџане, 310

А. стоје им коњи под седлима,

Повезати, зопца устакнута;

Арап шатор с краја разапео

Под шатором пије рујно вино,

Пред шатор је копље ударио,

А за копље свез'о бедевију; зоб Често Арап гледа преко поља,

Кад ће му се Ђорђа помолити.

Прије Турци Лазу опавзише

Од онога црна арапина; -- 25282)

Дотрчаше Турци Арапину,

со 25 си