Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

307

284

неки

Па овако њему говораху:

»„ арап-ага, ето иде Ђорђа,

„А не води момка ниједнога, „Нека знадеш, на предају иде, „И он теби носи млого благо,“ Кад то чуо црни Арапине, Итро скочи, припаса оружје, Пак посједе суру бедевију,

И на сусрет потече Лазару;

А остали Турци устадотше, Устадоше, па се поређаше,

Те гледају Лазу и Арапа,

Кој ће коме очи заварати.

Кад се Арап прикучи Мутапу, Поче њему Мутап говорити: „Море курво, црни Арапине ! „јер се мени не даш одморити7 уја сам јунак трудан и уморан. „Та мејдан се тако не дијели, „Већ јунаци од коња одјашу, „Па се онда обадва рукују,

„И по једну чашу пију вина, уједан другом док опрости крвцу. „Ја ласно је кавгу заметнути, »„ Ал" је тешко крвцу опростити,“ Ал' то Арап ни слушати не ће, Већ потеже сабљу димишћију, На Мутапа јуриш учинио;

Ал га Мутап не шће дочекати, Већ окрену помамна дората, Пак побјеже преко поља равна, А за њиме Арап на кобили.

325

8335

345

350