Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

309

__ 286

Кад то видли Турци Видинлије. Ови пјешице граду побјегоше, Оставише распете шаторе, Оставише коње повезане, Пристављене кавене ибрике

И просуте сребрне Филџане; Ал Србињи нагло ударише, Од појаса сабље повадише

И у Турке јуриш учинише.

Да је коме стати па гледати. Како Српске сабље сијевају! Како Турске главе зијевају! Видинлије с' Турци препадоше, И на граду затворише врата, А са града пукоше топови

Ту не оста Србин у дружини, Који Турске не одојече главе.

Пак се Србљи пољем повратише,

И све Турске коње поваташе, Оборише све Турске шаторе, У терћије шаторе савише; Покупише кавене ибрике, Покупише сребрне Филџане; Сваки Србин десет коња доби. Мутап узе Арапову главу, Дорату је у зобницу баци, Пак дората у поводу води, Арапову јаше бедевију. Одатле се Лазар подигао, Оде право у земљу Србију Пјевајући, коња играјући. Када дође у село Тополу,

390

395

4000

405

410

415