Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

4(). Растанак Кара-Ђорђија са Србијом

Виче вила с Рудничке планине Изнад воде танке Јасенице,

Она зове у Тополу равну,

А на име Петровића Ђока:

»0 курвићу, Боко Петровићу ! „Бе си данас Ниђе те не било! „Ако пијеш у механи вино, уВино ти се на ране пролилџо ! АКО лежиш у ложници с љубом »„Удова ти љуба останула !

»дар не видиш, њима не виђео! „Бе ти Турци земљу преотеше 2“ Ал говори Ђоко Петровићу: уМучи, вило, муком се замукла ! „Док је мене на Тимоку Вељка, И док ми је на Равњу Милоша, И док ми је Лазара Мутапа уПа тврдоме шанцу Делиграду, „Не бојим се цара ни везира,“

2

Таде њему вила говораше: »Бјежи, Ђоко, жалосна ти мајка ! „Погибе ти на Тимоку Вељко, »Разби ти се на Равњу Милошу, »Мутапа ти Турци затворише

» У тврдоме шанцу Делиграду, „И прођоше на воду Мораву,

„И на ушћу воду пријеђоше,

10

20

Ту6, 327. — Растанак Ђорђија... — 86. И Силистре.