Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

333

208

„Ви ниједан за мном не трчите.“

То изрече Отанићу Станојло, т0 То изрече, црној земљи клече,

Својој јунак шарци ватру даде,

Пуче пушка, к'о гром од небеса,

Сви се пусти лузи проломише..

Ђе Станојло гледо, ударио, 75 Баш Омера погоди у прси Међу пуца, ђе му срце куца, Синџцирли га зрна ударише, Разбише му срце на седмеро, Мртав Омер паде у травицу. Онда Раде пушци ватру даде, И погоди Амиџић' Османа

Баш у чело међу обје очи,

Ђе Осману мелем требал“ не ће, Чело пуче, очи искочише, 85 Осман мртав паде крај Омера,

А Станојло мача повадио, |

Обојици главе одсијече;

Украј друма обје наби Станко,

Наби обје на глогово коље. 90 Па Станојло пође пред дружином,

Отлен пође, па пјесму запјева,

А чудну је пјесму запјевао:

„Ао Отано, Станојлова мајко!

„Гојка ти је Стако покајао, 90 „За Гојка сам двојицу убио,

„Ев' Османа и Исмић' Омера;

„Веће, Стано, иди Бијељини,

„Те с' састани с Омеровом мајком,

„Једна другој јаде изјадите, | 100

с. (225)