Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

о з0в _ „Како којој јесте без срдашца,“ Пак Станојло оде у Гојсевац, У Гојсевцу паде на даниште, Леже с друштвом санак боравити, Чува Раде страже од Турака. Затим мало постајало вр'јеме, Ал' ето ти три Турчина млада, Кад их виђе Банцетићу Раде, Он допаде, пробуди Станојла: „Устан' горе, драги харамбаша !

„Ји си рек'о, да е' Гојка покај о,

„Ал га јоште покајао ниси,

„28' нам Турци и на ноге иду, „Већ устани да их поватамо.“ Кад Станојло иза сна скочио,

Те он јунак опазио Турке,

Он је своме друштву говорио: „Потеците са четири стране,

„Је ви Турке живе поватајте; „ако Бог да, те их поватате,

> Сав ћу вама шићар поклонити, „Вама шићар, мени Турско здравље.“ Кад то чуло до седам хајдука, Потекоше, Турке оптекоше, Оптекоше, па их поваташе,

Од њи свјетло отеше оружје, Бијеле им повезаше руке,

Пред Станојла на данак их воде. Харамбашу кад виђеше Турци, Суве роне, Станојлу се моле: „Харамбаша, поклони нам здравље! „ Узми благо, колико ти драго,“

105

110

[15

190

125

130