Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

3356

910

Ал Отанојло њима говорио:

„Та што ће ми ваше пусто благо, „Када нема мога брата Гојка!“ Онда рече Банцетићу Раде:

„О Отанојло, Српска харамбалпо ! „Кад смо Турке живе поватали, „Да их Шапцу граду одведемо, „Комендату Луки поклонимо, „Луко ће нам за добро примити.“ Ал бесједи харамбаша Станко: „Од Луке се пустит' могу Турци, „У Турака доста пуста блага, „Па нам опет могу додијати: „Ја их не ћу водит Шапцу граду, „Веће ћу их овђе оставити.“

Па Станојло мача повадио,

Све тројици главе осијече,

Па на Турске коње усједоше, Отидоше шеру Парашници.

Кад дођоше шеру Парашници, Те је Зеко видио Станојла,

У б'јело га лице пољубио,

И овако њему говорио:

„О Станојло, моја десна руко! „Кад си тако брата покајао, „Нико тебе омразит не може, „Омразити Богу и народу.“

И Станојло своје друштво врже У механе, стаде дават вино, Друштво поји за неђељу дана. Ова пјесма свјема Србинима,

Од мен' пјесма, од Бога. вам здравље !

135

140

145

150

160