Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

и

Војевање Црногораца и Руса на Никшиће

Вино пију до два побратима, На Цетињу код бијеле цркве, Једно бјеше Петровић владика, А. друго је Москов ђенералу,

На име га Брагодијер вичу.

Кад се рујна вина напојише,

О свачему јеглен затурише, Онда вели Петровић владика: „Побратиме, Москов-ђенералу ! „Мене, брате, додијаше Турци, „Кидисали су четири стране, »Робе, пале, а сијеку главе, „Баш се Турска раширила широм, » А Црна се гора стијеснила,

» Од Турака живљет' не можемо. „По те молим, мили побратиме, »да ми дадеш азне и џебане

„И Москова убојних солдата, „Да ударим на четири стране; „Прву ћемо дијелити војску,

„На Никшића са њом ударити; »Другу ћемо оправити војску „На Жабјака, града бијелога;

» Трећу, брате, варош-Подгорици ; » А четврту Колашину тврду.

» Ако, брате, Турке надбијемо, »Црна ће те гора помињати, „Шаком себе спомен оставити

» Док је сунца и док је мјесеца,“

10

сл 25