Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

388

Онда вели Москов ђенерале; „Побратиме, Петровић владика ! „Све би дао, што си заискао, „Тек не смијем, мили побратиме, „Док не питам цара Александра.“ Опет вели Петровић владика: „Побратиме, Москов-ђенерале ! „Ти се, брате, немој препанути » Од честита цара Александра, „Дар ће дати, што иска владика, „Јер он браћу Црногорце љуби „Као своје Русе по Русији.“

То се побра оба послушаше,

Да Никшића отму од Турака, Па голему покупише „војску, Брагодијер подиже солдате, .

А владика младе Црногорце; Право иду бијелу Никшићу.

Док дођоше мосту великому,

На помолу бијела Никшића,

Ту су Турци кланце поватали,

Поградили метеризе тврде,

Не да Турчин на мос нагазити, Ту се бише ватром из пушака, Неколико погпбе јунака,

А бесједи Петровић владика: „Није л мајка родила јунака

» У ордију млада Црногорца, „Да потргне јатагана ножа, „Да јуриши на мос међу Турке „И за њиме млади Црногорци, „Да грађане потиснемо Турке!“

30

35

Зе сл

ст сл

60