Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

со

818

Ту се јунак наћи не могаше.

Онда вели Петровић владика:

„Браћо моја, млади Црногорци ! „Зовите ми Бела барјактара, „Од Чкрнића на гласу јунака, „Којп носи свилена барјака, | „Он ће први ударш“ на Турке.“ Црногорци сви владици вичу: „Бело узе стотину јунака,

„Па отпде низ Рудине. равне.“ Таман они у ријечи бјагу,

Док ето ти Бела барјактара, Све Рудине ватром попалио, Неколике погубио главе,

И Турака седам уватио.

Како дође Бело барјактару, Пред владику мртве турп главе, Владика му муштулуке даје, Бело узе крстата барјака,

Па потрже пламена анџара,

А повика браћу Црногорце,

На ћуприју први ударио,

А за њиме млади Црногорци. Када. Турци то чудо виђеше, Ту пламене ноже повадише,

И поводе коњма псјекоше, Млоги јаше, а коњиц му свезат, Тог свакога жива уфатише; Па отале Турке поћераше

До Никшића града бијелога;

А кад Турци војску сагледаше, На бедем се граду начетише,

—

ср сл