Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
340
914
Заиста се јако препадоше,
Па барјаке земљи положише, У трипута темена чињагу, Србима се смјерно предавагу; Ту послаше до два поглавара Да замоле Бела барјактара, Када сјутра буде на предају, Те им даду бијела Никшића, Да поштеде од Никшића Турке Од Москова и Црногораца. Млого благо обећају Белу,
ИМ Бело иг води пред владику И његова Богом побратима, Брагодијер' млада ђенерала, Ту им вјеру тврду зададоше, Да предаду свијетло оружје И Никшића, града бијелога, Па им ништа учинити не ће, Нека иду, враг их и однио! Поглаваре у град повратише Па Никшића тврдо опасаше. Ту иг бијел данак оставио, А. тамна иг ноћца приФатила. Ђе је срећа, ту је п несрећа: Завади се Цетињски владика
2
Са Московом, Богом побратимом,
Овако му Москов говораше: „Побратиме, Цетињски владика !
„Што ми на број не буде солдата
уда свакога Москова солдата,
уда ми дадеш по два Црногорца.“
А владика каза ђенералу,
95
100
105
110
115
120