Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

340

914

Заиста се јако препадоше,

Па барјаке земљи положише, У трипута темена чињагу, Србима се смјерно предавагу; Ту послаше до два поглавара Да замоле Бела барјактара, Када сјутра буде на предају, Те им даду бијела Никшића, Да поштеде од Никшића Турке Од Москова и Црногораца. Млого благо обећају Белу,

ИМ Бело иг води пред владику И његова Богом побратима, Брагодијер' млада ђенерала, Ту им вјеру тврду зададоше, Да предаду свијетло оружје И Никшића, града бијелога, Па им ништа учинити не ће, Нека иду, враг их и однио! Поглаваре у град повратише Па Никшића тврдо опасаше. Ту иг бијел данак оставио, А. тамна иг ноћца приФатила. Ђе је срећа, ту је п несрећа: Завади се Цетињски владика

2

Са Московом, Богом побратимом,

Овако му Москов говораше: „Побратиме, Цетињски владика !

„Што ми на број не буде солдата

уда свакога Москова солдата,

уда ми дадеш по два Црногорца.“

А владика каза ђенералу,

95

100

105

110

115

120