Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Сломио му ногу у кољену, Рањена га Турци дофатише,

У шкрипину момче затурише, Уз планину побјегоше Турци, А ћера их Брђанија љута,

Док догнаше до Гркова Турке, А када су код Гркова били, Отеше им тридест седленика, И отлем се натраг повратише;

_А: кад бише пољу Шиљежару,

Но да видиш Радовић-војводу ! Окренуо широка мркова Право пољем низа Шиљежаре,

А попе га са дората виче:

„Не уз поље, Радовић-војвода ! „Малић имаш у планини друга, „Многи су се Турци прикупили, »Опколиће у пољу широку, уХоће нама штету учинити,

„Држ' се тврђе Старца великога,“

То кад зачу Радовић војвода, Уза Старце окрену мркова

А за њиме остала дружина, Сустигоше лаки Колашинци, Те се бију огњем из пушака Уза Старце три дебела сата,

А многи се Турци прикупише, Прикупише, те их опколише, Пресипљу их огњем жестокијем, Браћо моја, су четири. стране, А бране се на четири стране; Тешко су им додијали Турци,

925

330

335

350