Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

~

_ 409 Њега уби Јакововић Анто Са капије бијеле авлије, Луд бијаше, ал' добро гађаше, Бојак бише два бијела дана, Ни еједоше, нити починуше, Док од куле Турке одмакоше, Своје многе мртве покопаше, А кад треће јутро освануло, И на попас сунце искочило, Док ево ти Станковића Стева И Јована брата владичина И за њима пет стотин' момака Пред бијелу Јаковову кулу, Ту крсташе побише барјаке, И ту трудни мало починуше, Ту их Јаков дивно дочекао, И даде им пиво п јестиво, А кад пише и обједоваше, Тадај Јаков за владику пшта: „Камо вама и још више војске 7 » Ође војске за Турака нема.“ Бесједе му оба Петровића: „Господине, Даковић-војвода ! »„До'ће војска сјутра око подна „И пред њима славан господару.“ У ријечи, у којој збораху Док с табора Турци побјегоше, Повезоше бумбе и топове. : Кад то виђе Црногорска војска, Помислише, Турци утекоше, Барјактари развише барјаке, За Турцима пољем потекоше,

920

925

9380

335

345