Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

526

Па отиде брату у походе. 30 Она иде гором пјевајући, А улази у двор играјући. Кад је дошла у бијеле дворе, Зачу лелек и зачу кукање, Стару мајку Јова кукајући. 35 Стаде клети Јованову слугу: „Бог т' убио, Маријане слуго! уШто не каза, брат ми погинуо, »Да не идем гором пјевајући, А не уђем у двор играјући,“ 4() Па загрли своју стару мајку, Мајка грли своју милу ћерцу. _ · Кука мајка свог јединка сина, А сестрица брата јединога. Ту плакале, док на земљу пале. 45 Како пале, душу испустиле. Донесоше танана носиља, Однесоше и мајку и ћерцу, Укопаше једно до другога. [Упор. 15, бр. 668]

665. Несретни сватови.

По се равни замаглио Травник! Али гори, али куга мори! —

Нити гори, нит га куга мори,

Већ Вилићи удавају секу.

Вел ко браћа благо дијељаху,

Три кубета нова саградише,

И четири веда поновише:;

У то доба кићени сватови,

сл