Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

597

Лијепо их браћа дочекала.

Ту су једну ноћцу преноћилт; Кад у јутру јутро освануло, Завикаше сватовеки чауши, Ударише свирке и борије:

„ Азуралај, кићени сватови!

„ авур нам је лијепа ђевојка,

» Кратки данци, а дуги конаци, „Каловити друми кроз планину, „ Туђи људи, не знамо им ђуди, » Туђи друми, калауза нема,“ Отолен се свати подигоше, Далек' браћа сеју пспратили, Испратили до горе зелене.

Ђе је радост, ту је и жалости, Ведро бјеше, па се наоблачи, Из облака тиха роса нађе, Тиха роса, за њом сушњежица, Окиснуше кићени сватови, Окиснуше, па се помрзнуше, Оста јадна на коњу ђевојка. Ал' да видиш под ђевојком ђога Танковића, млада ђувегије! Добро знаде друме и путове, "Те однесе на двору ђевојку. Кад заржа Танковића ђого Ђувегијној мермерли авлији, Одма га је Осман познавао, Па излеће низ бијелу кулу, Кад ли стоји на коњу ђевојка, Оде Осман да скине ђевојку, Кад се цура жива самрзнула;

10

15

(415) сл