Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

306

»Да се' напијем трудан и уморан.“ 90 Донесе му Турчин дукат вина,

Ал' га Стојко за часак попио,

Џа он иште други дукат вина.

Кад и други дукат попи вина,

Онда Стојко меанџију виче: 95 „Дај, Турчине, трећи дукат вина.“

А кад Стојко трећи дукат сврши,

Па му рече Туре меанџија:

» 0] Бога ти, незнани јуначе,

„Што ти пијеш на дукате вино, 100 „Кад ти ниси соја Митровића #“

Тада је се на ноге дигнуо,

Па Турчину Стојко бесједио:

» Чујеш ли ме, Туре меанџија,

„Причекај ме вино с вересијом, 105 „Док ја одем до бијеле цркве,

„Па кад с' вратим, да ти вино платим.“ Пак он више не хте говорити,

Веће хода до бијеле цркве.

Кад до цркве Стојко долавпо, 110 Уз цреву је пушку услонио,

Па у цркву Стојко улазио,

Све иконе редом целивао,

А и лепо ето даровао,

На њих дао стотину дуката. 115 Кад из цркве Стојко излазио,

Сусрете га остарила мајка,

Руке шири, свога сина љуби:

»Благо мени мога сина Стојка!“

Стојко својој мајци проговара: 120 „Мајко моја, полакше говори,