Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

897 „Познаће ме Оловљани Турци, „Па ћу, мајко, изгубити живот.“ Још се маши руком у џепове, Извади јој пет стотин" дуката:

„Нај ти, мајко, пет стотин" дуката,

„Пак ти иди двору бијеломе, „Дак се рани ип ода зла брани.“ Чим се Стојко од мајке одали, Сусрете га вијерница љуба, Руке шири, право Стојку иде: „Благо мени, господара мога, „Господара Стојка Митровића,“ Тадер Стојко љуби проговара: „ћути, љубо, не вичи, полако, „Познаће ме Оловљани Турци, „Па ћу своју изгубити главу.“ И маши се руком у џепове,

Па извади хиљаду дуката,

Џа их даде својој вјерној љуби: „Нај то, љубо, хиљаду дуката,

„Што е' чекала за девет година,

„Још ме чекај годину десету.“ Кад с' од љубе раставио Стојко, На тридесет нагази Турака,

Ђе е' бацају камена с рамена, А пи скока јуначкога скачу,

А и бију нишан из пушака.

Бе да видиш Стојка Митровића, Он не може срцу одољети, Веће узе камен у десницу руку, Једном баци, Турцима добаци, Другом баци, Турцима одбаци,

125.

130

14)