Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ит регћ

|] А. од Кчева и малијех Цуцах,

Чета мала, двадест и пет другах Пред њоме су до два побратима, Једно ми је Никац од Ровинах, А друго је Балетићу Раде,

За Радем је Симоновић Кивко. Хојде чета зеленом планином, Док изљезе у Херцеговину,

А западе у ломна Корита.

Ту чекала три-четири дана,

А чети је Бог и срећа дала, Дочекаше босанске трговце, Посјекоше три-четири главе,

И узеше педесет воловах, Ћерају их зеленом планином, Увалише крајем нихшицкијем. А друга се чета подигнула,

Од Нихшића крваве крајине, Чета мала, двадест и пет друга, Пред четом је Сукић барјактаре, А за њим је Аџиманић Дуро, За Дуром је Веризовић Зуко

А за Вуком Арслан-атић Нурко. Пође чета у Рудине рамне,

И почину под јелу зелену,

Па се чета збора задјенуше.

Но да рече Аџиманић дДуро,

»О тако ви, моја браћо драга „Куда ћемо с четом обрнути #“ Но да рече Сукић барјактаре: „Држ'те моје свијетло оружје, „Испанућу на јелове гране,