Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

105

У том зора лице помолила.

А да видиш Никца од Ровина, Из прибоја испустио овце, Никац узе пушку џевердара, Измаче се у гору зелену

Према свога пребијела стада.

А у зору удрише грађани

На колибу Никца и прибоја. Док повика Бабићу Јашаре:

» 0 Турчине, Амза капетане, »Ала нама до Бога милога ! „Нема Никца нил" има оваца, „По је ноћас влаше побјегнуло.“ А Никац се из горице јави: „Ево Никца п ево оваца,

ујош не бјежи Никад од такије.“ Кад грађани Никца саслушаше, У торине јуриш учинише

На Никчеве пребијеле овце.

А да видиш Бабића Јашара,

Он увати Никчина мркаља, Што му носи на грлу чактара, А. гледа га Никац од Ровина Низ његову пушку џевердара, Па он пушци даде ватру живу. Добра пушка ватру приватила, Јашара је дивно погодила Међу токе у прси широке,

На прси му токе проломио,

А на плећа пенџер отворио, ив се наже, мртав земљи паде, Јашар паде, а ован остаде.

175

180

185

190

195