Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

106

ит

Затрча се Париповић Зуко,

Па увати Никчева мркаља.

У том Никац пушку напунио, Па Турчину Никац бесједио: „Нека, Зуко, на зло ударио! „Не дирај ми мога разблудника,“ Џа га пушком од образа гађа, На добро га мјесто погодио, Насатице међу лопатице, Поквари му црне џигерице, Зуко паде, а ован остаде.

У том стиже Њубелевић Дрво, Па увати Никчева мркаља.

У том Никац пушку напунио, Па је Дрву ријеч бесједио: „Нека, Дрво, на јад ударио! „Не дирај ми мога разблудника.“ Па џекану даде ватру живу. Добра пушка ватру приватила, А Дрва је боље погодила,

У ковије међу очи двије,

Све му прште мозак по ледини. У том Турци плијенише овце. Три Турчина понесоше мртве, Поћераше овце низ Изворце,

А за њима Никац из Ровина, Прати Никац овце и Нишиће, Не да брава без мртвије глава. Често пуни пушку џевердара, На Никшиће пушку окреташе, Ниједна му не пупа залуду, Нека бије, а нека рањива.

200

205

210

215

220

225