Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

И с Турцима кавгу заметнуше. Ка' по једном пушке истурише,

Па пламене ноже повадише,

У бијеле овце ускочише, 145 Из оваца Турке изгонише.

Ма да ви је, браћо, погледати,

Како бјеже пасје вјере Турци,

Ћерају их мрки Црногорци,

Остављају ћурке и саруке, 150 Са живијех предају оружје.

А што ћу ви, браћо, за то причал",

До крвава брда Илинога

Четрдесет погибе Турака,

А толико има рањеника; 155 А одовуд нема ни рањена,

Но старога Турчиновић-Марка.

На томе су боја раздвојили.

Црногорци кад се повратили,

Четрдесет глава доносили. 160 Ту не има Срба ниједнога,

Којино је био у поћеру,

Те не носи од Турчина главе,

Неки главу, а неки оружје.

А нека их, мајка им весела! 165 Њима мајка, а мени дружина !

26. Радуловић Симо.

Мала ми се чета подигнула, Отклен се је вазда подизала,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УПГ 8