Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Пана

Од крваве од Горице Црне, Пред четом је Радуловић Симо, А за њиме тридесет хајдуках. Чета пође уз Херцеговину.

Ту их мркла нојца' пристигнула, И бијели данак освануо.

Па говоре тридесет хајдуках : „Аранбаша, Радуловић-Симо, „Хоћемо ли данас починути #“ Ал је Симо њима бесједио: „Да идемо у Тису планину,

БИ ту ћемо данас дановати. “ Па пођоше, у Тису планину.

У планини трудни починуше, Поред себе стражу поставише, Оставише момче Црногорче,

Да он чува стражу на дружину. Кад угледа вељу трговину, Трговину хиљаду овновах,

Ђе је ћера Звизда Хасан-ага, Он је ћера Рисну бијеломе,

А у Рисну Ћеловић-сердару, Ал га прати своја породица: До тридесет ваљаних Никшића, Пред њима је Марка Хусејине. Када их је момче угледало, Л'јепо момче у дружину пође, И дружини право кажеваше. Ал' говори Радуловић Симо: „Послушајте, сва дружино моја, „Кад сам био у град у Никшиће, „Братимих се Марком Хусејином,