Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

115

»Јједан другом вјеру зададосмо »Да нећемо један на другога

» Ударити ђе се састанемо.

» Него скочи једно момче младо, » И дозови Марку Хусејина, „Нека даде меса за дружину »да вечеру за тридесет другах, „Поздравља га Радуловић Симо,“ Ал' му вели Марка Хусејине: »Иди отлен, момче Црногорче, уја не дајем меса за хајдуке.“ А вели му Звизда Хасан-ага: »„Подај меса, Марка Хусејине.“ Али Марка њему бесједио: »Меса не дам без боја јуначка.“ Кад равумље момче Црногорче, Он отрча у своју дружину,

И дружини право кажеваше. Кад дружина њега разумјела, Све поскочи на ноге јуначке,: Окренуше зеленом планином. На Златицу Турке претекоше, Западоше друму око пута, Покрише се у лист п у траву. Али соко Радуловић Симо,

Он јелову посијече грану,

И поби је насред друма пута, За њоме се Симо заклонио.

Ал' ето ти веља трговина, Пред њом ти је Марка Хусејине, Скаче б'јесно од греде до греде С голом сабљом у бијелу руку,

85%

4()