Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

116

А овако Туре говораше: „Нанеси ме, Боже, на кавуре, „На хајдука Радуловић-Сима „Да пасију одсијечем главу.“ А када га Симо разумио,

Па ми пали свога џевердара, И погоди Марка Хусејина, Црном га је земљом саставио, Џа му русу одсијечс главу, Пољуби је и два и три пута, Па је бача на траву зелену. Тада сложно на Турке удрише, Посјекоше тридесет Турака, Ма утече Звизда Хасан-ага.

А не би га ни он утекао,

Но га добар коњиц избавио, И узеше вељу трговину, Одагнаше ломној Гори Црној. То је било када се чинило,

А ми, браћо, здраво и весело !

ДЕ Мемед Веризовић и Саво Муратовић.

Дала вино до два побратима, На чаршији Ниша бијелога, Једно ми је Радовић Шћепане, А друго је Мемед Веризовић. Пили вино, разговарају се.

Но да вели Мемед Веризовић: „Побралиме, Радовић-Шћепане,