Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

о

117

„Ено нама ивоста срамота,

»Остаде ни у поље Трешњево

» У онога Шуња Пешикана, 10 „Кад одјави овце Османове, И зароби два његова сина, „узе за ње иљаду дуката. „Но чу ли ме, мио побратиме, »Да ми једну чету покупимо, 15 уда идемо ломној Гори Црној,

„Не бисмо ли донијели главу,

уЈали добра роба заробили,

Али голем шићар догонили.“

Кад то чуо Радовић Шћепане, 9() Собом узе седам осам друга,

А пред њима свога побратима, Побратима Мемед-буљубашу,

Отидоше пољем Нихшићкијем.

Када мосту Кусидскоме били, . 200) Ал' је силан снијег ударио.

Ма да видиш Радовић-Шћепана,

Врбове је крпље направио,

Па разгази снијег у планину,

Док изиђе у Рудине равне, 30 Док изиђе у Гоштац планину,

Ту ми нађе камену пећину,

Па је ватру наложио живу.

Кад у јутро јутро освануло,

Поранио Мемед буљубаша, 35 Често гледа у Лисац планину,

И говори своме побратиму :

„Побратиме, Радовић-Шћепане,

»СОтоји нешто јека низ планину,