Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

118

„Ал пуцају на Котор лубарде, „Али бије море у валове,

„Ал' се виле боровима бију.“ Па изађе Радовић Шћепане, Па овако ријеч бесједио:

„Не пуцају на Котор лубарде, „Нити бије море у валове, „Нит' се бију виле боровима, „Но су оно трешњевачке овце.“ У ту ријеч коју бесјеђаху,

Ал' ево ти један крд оваца,

А пред њима добар јунак један, Ђе преда се гони клопотара. Но да вели Мемед буљубаша: „Побратиме, Радовић-Шћепане, „Који ј оно јунак по имену % „ја какав је, дуг га јад вадио ! „Онаквога видио нијесам, „Носи брке на рамена црне.“ Но, да вели Радовић Шћепане: „Да чу ли ме, мио побратиме, „Онаквога ни виђети нећеш. »Оно ти је Муратовић Саво, „Баш је оно од Кривокалића.“ Он пројави, други најавио.

Ја какав је, дуг га јад задио! Он је љепши од сваке ђевојке, Ма да Мемед буљубаша виче: „Побратиме, Радовић-Шћепане, „Који ј оно јунак по имену“ „Диван ти је, жалосна му мајка! Но да вели Радовић Шћепане: