Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

119

МА

„Оно ти је Миловићу Шунда, „И оно је од Кривокапића.“ Он пројави, трећи најавио, Црн му перчин пао на рамена, И преда се гони клопотаре. Но да вели Мемед буљубаша: „ Побратиме, Радовић-Шћепане, „Познајеш ли онога јунака 7 „Да какав је, жалосна му мајка !< Но да виче Радовић Шћепане: » Оно ти је Бајовић Лазаре,

» И оно је од Кривокапића, “ Кад су овце најавили били, Најавили на Дубоке овце, Растурише планинско сијено. Но да Мемед буљубаша виче: „ Побратиме, Радовић-Шћепане, ује ли мајка родила јунака, ујал' сестрица брата подигнула „На чистоме ђевојачком крилу, »Да "но пође у Нишићу граду, »Да покупи неколико војске, »Оћемо ми овцам ударити, »Не би ли ни Бог и срећа дала, уда осветим' Османове овце,

» И његова два нејака сина.“ Но да вели Радовић Шћепане : »ја ћу поћи, мио побратиме, уБаш који ћу војску покупити.,“ Баш то рече, на ноге устаде, Па 'но оде Шћепо низ Рудине, Докле сиђе пољу Нишићкоме.

15

9)

85

90

95

100