Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

120

да

Када граду на чаршију дође, Ту ми нађе на сабор грађане, Ту ми јесте војску искупио, Оде с њима низ Рудине равне, Док изађе ув Гоштац планину,

Баш у Гоштац на врх Гомилице.

Кад у јутро јутро освануло, Подранио Радовић Шћепане, Те уводи овце и овчаре.

Ма да видиш Муратовић-Сава, Како му је лоша срећа била, Ударио снијег са сјевером, Па најави на сијено овце, Поред њега до два поредника, Баш делија Миловићу Шунда, Сиви соко Бајовић Лазаре, Најавише овце на сијено.

Ма да видиш Радовић-Шћепана, Незгоду им вељу угледао,

У овчара немаше оружја. Тада клете покренуше Турке, Удрише им су четири банде. Ма да видиш Муратовић-Сава, Кад је силну угледао војску, Пламенита ножа повадио, Одиста се замијенит ћаше. Ма су Турци варалице старе, На вјеру су њега преварили, Те су Сава жива уватили.

И да видиш Бајовић-Лазара, Баш одиста он утећи ћаше, Но га викну Муратовић Сава:

105

110

120

125

130