Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

121

» А ђаволе, Бајовић-Лазаре,

»Да л' нијесмо вјеру уватили,

»Да заједно гинемо у овце.“

Добар јунак, укори га љуто,

Те се јунак натраг повратио. 140 Тада су их освојили Турци,

И русе им осјекоше главе,

Најавише три крда оваца.

Кад сиђоше пољу Нишићкоме,

Ал' устала вода у брегове, 145 Те им овце пребродит' не могу,

Ма нагоне Савова мркаља,

Те је пусти воду пребродио,

А за њиме најавише овце,

Јесу ладну воду пребродили. 150

98. Смрт Стојана Мартинова.

ДЕ гаврана долећеше врана

Од Ријеке преко Вртијељке

Из Саџавца џупе Загарачке,

Голога се врха уатише,

Рудинице испод Очинића, 5 Ево тице нигђе не падоше,

Но падоше на равно Цетиње,

На бијелу кулу Мартинову.

Пак излази Стане Станојева,

Пак тицама добро јутро зваше: 10 „Добро јутро, два галића, врана,

»Оклен ве је срећа донијела,