Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

122

ПР

„Да нијесте тамо од Саџавца, »Од Саџавца жупе Загарачке #“ Један граће, други проговара: „Ми смо јутрос тице од Сапавца,“ А она им опет бесјеђаше:

„А за Бога, двије тице вране, „Виђесте ли господара мога

„И мојега сина јединога 7 „Лајаху ли важге на торину #“ Један граће, други проговара: „Да ти кажем, Стане Станојева, „Ради бисмо добре казат гласе, „Ма нећемо, нб што је истина. „Синоћ су ти здрави замркнули, „Јутрос су им Турци ударили, „„Бешкопољци и Подгоричани, „И твога су уфатили сина,

„И твоју су снаху заробили, „Унука ти њојзи на рукама, „Поведоше шеер-Подгорици. „Ал' се загна једно клето Туре, „На торину господара твога, »Да м' остружи стругу од оваца. „А кад виђе млади Станојица, „Он западе за каменом станцем, »Од образа ужди пџевердана,

„И оно је погодио Туре, „Посред паса, ђе му не да гласа, „Дрној га је земљи оборио. „Ал се загна други од Турака, „Да отвори стругу од оваца. „Листо ми је пушку напунио,

15

20

25:

30

35