Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

» И погуби другога Турчина, »Погоди га измеђ' лопатица, „Не даде му тора отворити. „А кад виђе млади Станојица,

„јер је сила турска приступила,

„Сам је јунак тора отворио, » И бијеле овце завабио,

„Бјежи шњима преко Зете равне,

» И угази шњима у Морачу.

„Ма ли му је лоша срећа била,

» 1: се нађе једно клето Туре, » И запали свога певердана, »На твојега мила господара, „дивно га је Туре погодило, „Под тепелак у чело јуначко, „Ни жива га земља не дочека. » ~ друго се заиграло Туре, „Уграби му главу и оружје,

» И пусте му предвојише овце, „Заврнуше преко Зете равне, „Погнаше их шехер-Подгорици. » А скочише овчари чобани,

» А“ на пме два брата Катнића,

„Два Катнића и два Ненезнића,

„Неколико овац' завратише, » И један ми ужди џевердара, „И погоди једног од Турака, »Мужевљу ти главу уграбио, „И његово јуначко оружје.“ Кад то зачу Стане Станојева Циче јадна како змија љута, Прси бије, грозне сузе лије,

45.