Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

169 _ Вели сестра Бисажије Павла: „Брате драги, Бисажија Павле, „Шта ће твоја сестра јединица „А без тебе брата јединога 2!« Веле онда Ћурачки солдати: »Господине Микашиновићу, »Блажена ти срећа капетане, » Где ти оста компанија пуста,“ Веле онда триста работаша : »Господине, Медвед-капеташе, уШто те прије п нестало није !«

Пјесма генералу Неранчићу.

Ј еште зора није заб'јелила, Ни даница лица помолила, Кличе вила с високе планине, Те дозива у српске равнине: „Весели се, српска земљо равна, „ Невесела која си одавна,

» У теби је цвијет процвјетао, »Око тебе бостан осв'јетлио

» Од неранче воћке племените, „Дивна паха, а пи поносите, »Јасној га је зорп даровала, » А зора га даници казала: »» 0] данице, наша другарице, „» Ево цвијет наше узданице,

„»Кој' ће прегнат Турке преко гора, „»дДок прећера преко слана мора.