Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Докле цара глави допадоше, Цар опреми војске сто хиљада, Седам паша од седам градова, А пред њима пашу серашћера, По имену свога Омер-пашу,

На витешку ломну Гору Црну, Да би Црну Гору сподобио. Шњом удари на четири стране, Не даду се лако Црногорци, Но се грдни натраг. повукоше, Што не бјеше на њу погинуло, А зато је пјесна изведена,

Све се знаде што је и како је. Књаз постаде доба неколико, Окрену се с равнога Цетиња, Да полази њемачке градове, Да наоди старе пријатеље, Докле дође у Тријешће равно, Ту за себе испроси ђевојку, Милу ћерцу од Квекића Марка, Већ Даринку лијепу ђевојку, Обдари је п прстенова је.

И ту стаде доба неколико,

Па окрену морем дебелијем, Докле дође малој Гори Црној, Поче књаже купшти сватове,

Скупи књаже свата шест хиљада,

Па одабра господу избрану,

И пред њима Борђију и Мирка, Шњима посла седам осам друга,

Одасла их морем дебелијем, Докле долше у Тријешће равно,

1265

1270

1280

1290