Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

49 |

И витеза Радољића Мила,

И сиђоше до у Будву града, 1455 А сердар се био покренуо,

У Петрову кућу улазио,

Па узима Перову госпођу

И Перова нејакога сина,

Лудо дјете од године дана, 1160 Па узима чедо у наручје, Унесе га уз равно Цетиње. Сердар дође на своје дворове, Па синове своје окренуо

И рођаке што су понајближе, Побјегоше нотњо без мјесеца, И дођоше право у приморје Б'јелој кули Вукшића Ђорђије, И Перова сина донесоше,

У то Перо преко Грбља дође, [470 СОтадоше се на Вукшића кули.

0 несрећо, Бог да те убије!

О несрећо, ђе се растовари

На господу од равна Цетиња.

Отолен се сва три окренуше, 1475 Докле долце у Котору граду, |

И остало робје доведоше.

Ту стадоше неколико дана,

Од јада се Перо разболио,

И од јада пи веље жалости, 1480 Та се жалост на далеко чула

У Петрову граду столичноме,

То зачуо царе Николаје,

"И зачуо од Беча ћесаре,

Жао њима што се догодило, 1485

с» сл

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УЛ 29