Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

4

Па послаше своје зенерале,.

Цар Никола Коваљевског свога,

Бечки ћесар Мамулу Лазара,

Не би л' како браћу. умирили

И у прву љубав саставили. . 1490 Зенерали кад у Котор до'ше,

Ту болесна Пера наодише,

И обадва књаза замолише,

Моле књаза и све сенаторе,

Да поврате Пера и сердаре, 1495 Да поврате и да се помире,

И у томе књаз пристал' оћаше,

И царима ћаше угодити,

Но не даду неки Црногорци,

Којино су свему томе кривци, [500 И не даду прије своје главе,

Пак се књазу било дожалило:

„Дајте, браћо, ако Бога знате,

„Кад не могу вратит сву тројицу,

„Да повратим мила стрица мога,“ 1505 На књаза се љуте Црногорци,

Па не хћеше пристат' никојако,

Но сердару робје повратише,

И његове дозваше синове

И његове најближе рођаке, 1510 На вјеру их натраг повратише,

Да им ништа учинити неће,

Но држати ка друге остале.

А остаде Перо у Котору,

И осташе обадва сердара, 151 Болан лежи Перо у Котору,

Од жалости и душу испусти.

сл