Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Е је мудра и паметна глава. Што је Фајде, стоји на науку, Кад ћесара не хће послушати, Него лудо у Цариград пође, А још луђе изгубио главу,

Све тражећи што стићи не може,

Нити може нити је прилике. Па то стало доба неколико, Престави се царе Николаје

Од велика двора русијскога, Глас допаде на Цетиње књаза, Па окупи своје Црногорце, Све им право за Николу каже, Заплака се мало и велико, Жалујући цара ришћанскога, И књаз таку заповијед даде: „Чујете ли, моји Црногорци, „Коротујте за годину дана, „Премилога цара Николаја,

„Е смо наше сунце изгубили, „Што не бјеше врло огријало; „Коротуј га и младо и старо » И дијете од године дана,

„Па до старца од стотину љета, „Преврните на главу капице, „Чиновници црни вељ на руци.“ Црногорци књаза послушаше, И Николу цара жаловаху,

За годину сташе у жалости, Љуто плачу и сузе проливу. Лесандро се за цара постави, А кад бјеше жалост разумио

сл сл ст

1560