Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

8

„Да ти могу главу сатријети, „Но се владај мудро и паметно,“ То је књазу врло мучно било, И овако њима одговара:

„Хвала Богу, великога врага! „Како никад починут не могу » Од несреће те моје домаће,

„Баш ће, ја мним, бити од истине.“

Тадер скочи на ноге лагане,

И оваку ријеч бесједио:

„Џека раде, што је њима драго, „Баш не мислим за цара рускога, „Нит' ме рани, ни ода зла брани, » А ја одох цару Францускому, »Да ме води у цара турскога, »Да ми даде моју старевину, „Старевину Иван-беговину,

„Ја ћу њему арач Горе Црне, „Да проширим моје Црногорце,

»„ А кад бих се врло проширио, „И кад бих се спремом наредио,

„То јест спрема што ће за војнике,

„Тад бих дивно војску уредио, „Па ја не бих за цара марио, „Но бих њему пушку обратио,

„Да што Бог да и срећа јуначка!“

А на то му зборе Црногорци, Особито Петровић Ђорђије:

„Не за Бога, мили господаре, „Не отпадај од цара рускога, „Не би било крста од три прста, „Да ни није великога орла,

ср сл 1620

1625

1630

1635

1640