Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Великога цара русијскога.“

На тајно му зборе Црногорци:

»Ти сад видиш, мили господаре,

„Да Ђорђије о издаји ради,

„Врло држи цара русијскога, 1650 „Да л' не видиш што се догодило У

Од истине књаже вјероваше,

Па устаде на ноге лагане,

Собом узе Даринку кнегињу,

И отиде право пут Котора, 1655 И шњим бјеху неки Црногорци,

Вуковић му бјеше у Паризу,

Те га бјеше књаже оправио,

Да му после у краљева свиђа.

А кад књаже у Котору дође, 1660 А Вуковић из Париза дође,

У Котор се оба састадоше,

Ајутанте књазу говораше:

„Што учини, мили господаре !

„Што се крену с равнога Цетиња, 1665 „Док не дођем тебе на Цетиње,

» Док не дођем и докле ти кажем,

„Е ти тамо путовања нема 7“

Овако му књаже одговара:

„Не слушам те, мили ајутанте! 1670 „Но ћу одит' пут града Париза,

„Бит ми знати изгубити главу,

„Јако старо писмо изговара,

„Ко разгађе, у нас не погађе,

„Па што Бог да и срећа јуначка!“ 1675 Па окрену морем дебелијем,

Собом узе неке Црногорце