Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

456 И Даринку вјерену љубовцу,

И отиде право пут Париза,

А Ђорђије дође на Његуше, 1680 Па с Његуша у Котору сиђе,

И бјеше се врло разболио.

То постаде три четири дана,

Мирко му је књигу оправио,

Па је шаље рођаку својему, 1685 По имену Петровића Крсту,

Да он спрешно дође на Цетиње,

И Крсто га послушати ћаше,

Но Ђорђија њему не даваше:

„Немој мене, синко, оставити, 1690 »јере сам се разболио љуто,

„Па не можеш мене оставити,

„Но отпиши лист књиге бијеле,“

Тадар Крсто отписује Мирку: „Поздрављам те, мили брате Мирко! 1695 уја не могу на Цетиње доћи,

»Борђије се стрико разболио,

„Па не могу њега оставити,“

Опет Мирко танку књигу пише,

Књигу шиље и шњом поклисарс, 1700 Да обадва иду на Цетиње.

Кад Борђији књига долазила,

Ђорђија се томе зачудио,

И тако му књигу отписао,

Па је шиље на равно Цетиње, 1705 Па синовца Мирка поздравио:

уја не могу на Цетиње доћи,

„Ни ћу доћи за петнаест дана,“ Црногорци Мирку говораху,