Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

244 И на тајно њему бесјеђаху: »Видиш сада, Петровића Мирко, „ Борђија ти више лоћи неће, „Него гледај да га преваримо, »„Пошљимо му младе сенатуре, У Е да би га како окренули, »Па му мртве страже поставимо, „ Тајне страже, вјерне перјанике, „Пос'јецимо Ђорђију и Крста, „И Машана, брата Ђорђијева, БА ни Вука да не оставимо, уда кољено њима покопамо, „Истражимо њихово кољено,“ Хвала Богу, чуда превелика ! О несрећо, вазда ли си дуга, Особито у српском народу, Ђе брат брата оће да изгуби Без давије и без испов'јести ! Фала Богу, безумне господе, Куђе им се мудра памет ђела ! Те брат брату вади очи црне, Те сам себе кида десне руке. О лакомци, проклета ви душа, На свашто ли људе наћерасте, На безумност и на пакост љуту! Ма тако ми јада свакојије, Кад се удрим умом по памећу(!), А и кад бих памет разбистрио, Од јада бих сам себе убио, Кад помислим, што се урадило. Ма што кривим јадне Црногорце, Који нјесу лакоми на благо,

г=> ~) | сл

1725

1735