Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

КИ „Уфатимо витешко оружје, „ Ударимо на турске плотуне, „Прос'јецимо крило од Турака, »Да ако би когођ скапулао, „да утече у гору зелену, „Да не ође не сијеку Турци.“ Но не даду два добра јунака, Баш Новица, српска перјаница, И с Цетиња Мартиновић Сава: „Не за Бога, Мирко господаре! „Но кад сване п огране сунце, »Отворимо врата од авлије, „Шек уљеву у авлију Турци, „Потргнимо ножа из појаса, »Да се шњима мушки покољемо » И јуначки мегдан дијелимо, »„ А и вјечни спомен учинимо, „Ако ћемо овђен погинути, „Ема ћемо име прославити, > А ми никад умријет' нећемо, „Док је српског трага и кољена.“ Ма не хоће Петровићу Мирко: „Не за Бога, моји витезови ! „Кад погинеш, већ те бити неће, „Ни ћеш други мегдан задобити.“ Сви на томе збору пристадоше, Од авлије отворише врата, И рањене собом прифатише, У авлију мртви остадоше, Остадоше тридесет момаках, Ема су их добро осветили У Тураках за двије хиљаде,

985

990

995

1000

1005

1010

1015