Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

500

А сувише рањена јунака, Пребијају двадест за једнога, Право није, ма лијека није.

Џа да видиш Петровића Мирка ! Он закрочи помамна мркаља, Поред њега два своји рођака, Два рођака до два. Петровића : Једно Петар, а једно Крцуне, Под њима су коњи како виле; Па Новица узјаха на вранца, Поред њега Мартиновић Саво, И у руку лати џевердара, Петровићи сабље повадише,

И још соко Церовић Новица, Поред њих су оба капетана,

И још соко Вучинића Павле, И шњима је лудани сердаре, Луди сердар Бурашковић Саво, Те му пара ни до цара нема, И перјаник Петар Пејовићу

И два брата два Матановића, А за њима сва војска остала, Па најпрви на Турке уд рише, Неко сабљом, неко џеверданом, Прије зоре и бијела дана,

Па ми турску војску просјекоше, Свој си војсци крило отворише, И ту многи Турци погибоше, Погибоше три српска витеза: Од Његуша Перо барјактаре, И унуче Војводића Ђока, Младо ђаче од петнаест љета,

1020

1030

1035

1040