Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

901

И погибе Ђуро из Пожара;

И многи се ранам' обранише, И рани се Пеко капетане,

Ма бој бије, ка да рањен није. Макоше се Срби уз планину, Разурену оставише цркву,

И тадер је Турци запалише. Отолен се Мирко подигнуо, Докле дође у Острог планину Код бијеле цркве манастира, Код старога светог Василије, И ту нађе Никодима старца, Још старога протопоп-Јована, Ту је њему војска починула, Ма се војска познат" не могаше Од црнога праха п олова

И од турске крви пасијанске. Тадер Мирко војску растурио, Нека иде сваки дому своме,

А остави двадесет момаках, Шта ј] довео са поља Цетиња. Ту је Мирко трудан починуо И његово двадесет момаках, Али Турпши починут' не даду,

Но дигоше с' сва три паше млади“

И њихова сва војска остала, Из прјеваре сјутрадан уд рише, Планиницу пута проломише,

И Стубицу село опалише,

И Стубицу п село Повију,

Баш уд'рише Турци изненада. А кад виђе Петровића Мирко,

1050

1055

1060

1065

1070

1075