Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

502

Он немаше војске николико

До његове двадест тридест друга,

Па написа лист књиге бијеле,

Па дозива свога перјаника,

Перјаника Петра Пејовића,

И даде му танку бурунтију,

И даде му добра два јунака,

Од Цетиња два Мартиновића,

Мартиновић-Ника и Ивана:

„Хајте брже на поље Цетиње!

„У нашега свијетлога књаза,

„Нек устаје, ако Бога знаде,

„Еле грдно преварише Турци,

„Планиницу пута проломише,

» У Повију око учинише,

„Пек устаје и нек купи војску,

„Е ће мене ођен ударити,

» У Острог ме жива ухватити.“

Полећеше три момка охола,

Ојутраданак на Цетиње до'ше,

Дају књазу књигу на кољено.

А кад виђе црногорски књаже,

Баш кад виђе шта се урадило, Ј 2

Теке они од њег одступише,

Калосни га гласи допадоше

Од Грахова поља широкога,

Од Јакова, војводе његова,

Е удрише из прјеваре Турци,

И Грахово село опалише,

А Јаков се иза куле брани

Су његово четрдест момаках,

Оно се је друго разбјежало

1085

1090

1095

1100

1105

1110