Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

о а

Свиколици на то пристадоше, И манастир доњи оставише,

И увеше протопоп-Јована, Бјеше им се старац разболио, Да га жива не посјеку Турци, Пон'јеше га у манастир горњи Већ код старца светог Василије. У томе се Срби затворише. Тадер Турци близво долазише,

И манастир доњи сподобише, Скупише се сва три паше млада И њихова армада остала,

На ливаде Турци почиваше,

На ливаде око манастира,

Ту распеше зелено чадорје, Гледају их Срби из затвора, Није шала, драги побратиме ! Има војске четрдест хиљада,

А у затвор двадесет момака, Баш двадесет п више четири, Мука их је очима виђети,

А некали шњима боја бити. Пак се тадер војска окренула, Сви гледају на манастир горњи, У њем ћуте јадни Црногорци, За њих ништа не жнаваху Турци, Вели тако Мартиновић Сава:

„ Господине Петровићу Мирко ! „Ладајмо се, да више дурамо,

» “~ видимо да мријет' хоћемо: „Изидимо горе на пећину,

„На пећину, на воду студену,

1240)

1945

1250

1255

1960

1270