Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„Више нашег светог Василије, „ Бе је мала црква ограђена, „Изнесимо студено камење, „Кад ни Турци дођу у авлију, „Да камењем потучемо Турке, „Е немамо топа ни кумбаре „Шако наше пушке шаровите „И пламене ноже у појасу.“ Рече соко Џетровићу Мирко: „Олуго моја, Мартиновић-Саво !

„Ради Саво, што је тебе драго,“

Изнесоше велико камење На пећину, на воду студену, Па се тадер дивно дијељаху,

Дивно Мирко разређива друштво:

»0 Новица, мој српски витеже! „ Хајде, Ново, горе на пећину, „Собом узми Мартиновић-Сава. „И сокола Мартиновић-Пера,

» 0 Орље луке Мину Марковића » И јунака Гвозденовић-Мића И Филипа брата Савовога

„А и Муја, момче од Пожара, „Е лијепо џевердаром гађа: »Чува'те ми врата од авлије, „И чувајте бедем испод цркве, „Е ће Турци лагум поткопати „И лагумат' цркву манастира.“

Мирко узе све друштво остало:

Два рођака до два Петровића И сокола Матановић-Ђура И Поповић-Сава перјаника,

1275

1280

1285

1290

1995

1300