Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

509

И од Жупе Николића Шога, И још сина Војводића Ђока И сокола Џека капетана,

Два Врбице, два своја рођака, Једно Машо, а друго Иване, Јунаци су вазда од старине; Собом узе лудана сердара, Дите лудо Бурашковић-Сава И јунака Шћепана Локача

И витеза Кулиновић-Пера, Љуту змију Божовић-Лазара, Из Повије протопоп-Лазара,

А п Бока, сина поповога,

Из Пожара Петровића Кара, И остале манастирске ђаке. Кад су дивно друштво уредили, Међу њима старац Никодиме,

Акримандрит од Острошке цркве,

Тадер Мирко заповијед даде: „Моја браћо, рабри Црногорци! »Сад ће на нас ударити Турци, »Но ћутите, у затвору вуци,

»Док се за зид не привате Турци.“

Што рекоше, тако учинише,

И његову запов'јед примише,

А тадер се војска окренула, Да изгоре светог Василију, Пред њима је Веризовић Але, Он је приђе свецу долазио,

Па дозива старца Никодима: „Никодиме, српски свештениче !

уЈјеси л

Б]

горе код бијеле цркве2

1205

1310

1315

1320

1330

1335