Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

514

Па у турску војску угрежнуо, 1465 И опали Филип пушке мале, -

Па ни једна не пуче залуду,

Па се с турском војском мијешаше, Срећа бјеше, турски умијаше,

Те га клети Турци не познаше; 1470 Колико му на јадноћи било,

Сву ноћ турску војску пролазио,

Докле зора сину од истока,

Освануо води Перућици,

И воду је ладну преминуо, 1475 Докле књазу на Церово дође,

А га нико познал' не могаше

Од црнога праха и олова,

Одерањем дрвљем и камењем.

Кад га виђе Петровићу квњаже, 1480 Суве проли низ бијело лице:

» О Филипе, моја вјерна слуго!

„Кажи штогођ мене од Острога,

» Од онога мила брата мога

»И његове витешке дружине.“ — 1485 „А што ћу ти, књаже, кажевати 7 „Видио си с твојијем очима

„Што се чини ноћас на. Острогу,

„Црвен пламен за небо се веже,

„Па се тресу горе и планине 149() » Од црнога праха и олова, |

уБог да знаде, веће живи н јесу,

»ја утекох, ту користи нема,“

А да видиш муке на јунаке!

Кад авлијнска просјекоше врата, 12495 У авлију Турци улазише,