Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

515

Па Новица пали пушке мале, Друге пали Петровића Крцо, Четворицу на врата убише, Зато ништа не узмичу Турци, Утекоше Срби проз авлију,

А од цркве врата уграбише, Манастирска врата затворише, Па Новица трчи на пећину, У руке му двије пушке мале, ЏЦа покличе Мартиновић-Сава:

„Бе си Саво да те не би било! »Да л' не видиш, е не освојише #«“ Скочи Саво, друштво нокликнуо.

Боже мили, чуда великога ! Турци носе зрна од топова, Џа из руке на цркву бацаху, Да запале пребијелу цркву, Но не даду витези јунаци,

Но кумбаре турске претуљују, Вуку Турци сламу и сијено, Да запале пребијелу цркву, Веће Турци сламу запалише, Но Србима Бог на помоћ био, Е удари вјетар са сјевера,

Ца од цркве ватру одгоњаше, Те се б'јела не запали црква; Авлија је пуна од Турака, Турци гину, нигда не престају, До по ње се крви напунила, Турци газе, за крв и не маре, Уришују вазда без престанка. Ту се бију ноћно три сахата,

88"

1500

1505

1510

1515

1520

1595