Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

516

аи

Кад четврти сахат долазио, Ојетише се Орби за камење, Скочи Ново су седам момака, Те обали с пећине камење

На рањене и на мртве Турке, Учини се страшна грушавина, Па се Турци врло поплалпише, А и тадер цреву оставише Повукоше мртве и рањене, Утекоше у манастир доњи.

Кад пашама под шаторе до'ше Љуто б'јени и много крвави, Кад виђеше сва три паше млада, Како им је погинула војска,

Па се клети потужише Турци: „Да је просто, драги господаре! „Што бијаху јуначким оружјем, „Доисто га освојити ћасмо;

„Но непросто старцу Василији, „На нас пушти студено камење, „Да ће доћи сва сила царева, „Већ манастир освојити не ће.“ А кад сину зора са истока, Нешто виче с Купића планине, Баш је главом Милане сердаре, Пак дозива стојну манастиру Мила, брата Мартиновић-Сава, Па се Саво јадан одзиваше, Жалосно му Саво одговара:

„А ко зовеш% Јади га дозвали!« А да вели Мартиновић Мило: „Немој клети, мој мили рођаче!

1530

15835

1540

1950

сл сл сл

1560